Putujući bioskop gospodina Saita

A na mom porodičnom stablu bilo je tako mnogo grana kojima je nedostajalo samo malo prolećnih pupoljaka pa da segnu u budućnost.

Kada ne nestaje ispod pokrivača ili ne slika oblake za filmske produkcije, tada u svojoj večitoj potrazi za jezičkim poslasticama ore po svetskoj književnosti poput psa koji traga za tartufima.

Određena mesta još su bila mala minska polja tuge.

Život je dugačka girlanda pojedinačnih slika, a neko mora da ih dovede u red. To je postala moja misija.

A on me ponekad još gleda kao da je upravo ugledao suncokret. Kada ne nestaje ispod pokrivača ili ne slika oblake za filmske produkcije, tada u svojoj večitoj potrazi za jezičkim poslasticama ore po svetskoj književnosti poput psa koji traga za tartufima. Često sedi pokraj prozora velike kuće, sa svojom neukrotivom kosom i šoljom kafe, zadubljen u Danteovu Božanstvenu komediju. Podigne li glavu, moguće je da će mu pogled privući neka zanimljiva formacija oblaka. Tada poseže za svojom četkicom. Ali bez obzira na to koliko je obuzet nečim, osećam kako me vidi. Maksvelov pogled doprinosi da sve deluje oštrije i mekše u isto vreme. I onda svetlost pada i na mene.

A na mom porodičnom stablu bilo je tako mnogo grana kojima je nedostajalo samo malo prolećnih pupoljaka pa da segnu u budućnost.

borsalino gospodina Saita

Gospodin Saito imao je tamnomodri kovčeg, magičan putujući bioskop i oca koji je slikao haiku ptice. I naučio je dve devojčice iz mornarske misije da vole film. Šta više možeš poželeti da znaš o nekome?

Duerte mi sol… pedazo de mi corazón… a note su mi poput kišice rosile po kapcima sve dok nisam utonula u san.

Veći deo dana sam spavala, ostavljajući budućnost netaknutu na podu.