Ljubav je princip organizacije i ujedinjenja koji svet čini univerzumom i raspalu masu zajednicom. Ona je sama suština i karakter uma, i prikazuje se u delovanju kad je um celovit.
Jer um mora da bude zainteresovan ili udubljen u nešto, baš kao što ogledalo mora uvek da odražava nešto. Kad se trudi da ne bude zainteresovan za sebe – kao kad bi ogledalo odražavalo samo sebe – mora da bude zainteresovan, ili udu-bljen, u druge ljude i stvari. Ne postoji problem u tome kako da volimo. Mi volimo. Mi smo ljubav, a jedini problem jeste kako je ta ljubav usmerena, usmerava li se pravo kao sunčev zrak ili pokušava da se okrene ka sebi kao „sveća pod mericom“.