„Bojati se smrti, ljudi, nije drugo nego misliti da si mudar, a nisi. To znači misliti da znaš ono što ne znaš. Ta niko ne zna da li smrt nije upravo najveće od svih dobara za čoveka, a opet je se boje kao da sigurno znaju da je najveće zlo. I zar to nije neznanje, i to ono najvećeg prekora vredno, kad neko misli da zna ono što ne zna? A ja“, smešila se koketno i nastavila malo dubljim glasom kao da imitira muškarca, „baš se u tome i time razlikujem od većine ljudi, pa ako bih zaista rekao da sam u čemu mudriji nego drugi, rekao bih da sam u tome što, pošto ne znam ništa o prilikama u Hadu, i ne mislim da išta znam… Dakle, namesto onoga zla za koje znam da je zlo, nikad se neću bojati i kloniti onoga o čemu ne znam nije li baš dobro…“