sr
Books
Stefani Perkins

Lola i momak iz susedstva

  • emilihas quotedlast year
    Maks je uvek znao šta da kaže – i kad da kaže – kako bi me što više povredio
  • Sofijahas quoted2 years ago
    Neke ljude ne možeš da preboliš
  • Sofijahas quoted2 years ago
    I ne zaslužujem ga. Ali… ipak ga želim
  • Sofijahas quoted2 years ago
    Takva je depresija. Kad me sasvim obuzme, ne želim da je se otresem. Ona se pretvara u utehu. Želim da se zavučem ispod njene težine i udišem je. Želim da je negujem, da je hranim. Ona je moja.
  • Sofijahas quoted2 years ago
    To ime tutnji poput topovske paljbe u meni.
  • Sofijahas quoted2 years ago
    „Izgledaš drugačije.“

    „Ti izgledaš isto.“
  • Sofijahas quoted2 years ago
    Znači li to da smo sad kvit? Je li takav osećaj kad ste kvit?
  • Sofijahas quoted2 years ago
    I dalje nismo imali šta da kažemo, ali želeli smo da kažemo sve.
  • b1399002460has quoted2 years ago
    Pri zvuku njenog imena, pojavljivala se druga zvezda. Tad bi ponovo poželeo njeno ime i zvezde bi se udvostručile. Četiri bi se pretvorile u osam, osam u šesnaest i tako dalje, najveća matematička formula koju je kosmos ikad video. Posle jednog sata bi toliko zvezda obasjalo nebo da su se komšije budile. Ljudi su se pitali ko li je upalio reflektore
  • b1399002460has quoted2 years ago
    . Kad je noću gledao kroz prozor, prvo bi se zagledao u jednu zvezdu. Poželeo bi želju, a ta želja je bila njeno ime
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)