Jadran

Zapad i Istok su, prema rečima stanfordskog profesora istorije i klasičnih nauka Ijana Morisa, koji ide čak i dalje nego Dejvis, na kraju krajeva puke „geografske etikete, ne vrednosni sudovi“

istoričar Norman Dejvis, „zapadna civilizacija u suštini amalgam intelektualnih konstrukata smišljenih da pogoduju interesima svojih autora“

Osvalda Špenglera, nemačkog filozofa koji je zaprepastio intelektualni svet svojom Propašću Zapada, objavljenom u dva toma 1918. i 1922. godine.

španskog filozofa Hosea Ortegu i Gaseta da zapazi kako je čitava evropska istorija [kao proces] bila jedna velika seoba ka severu.

godine. Špengler ne nalazi Zapadu nikakav poseban položaj u svetskoj istoriji; postojale su interakcije i stapanja s drugim kulturama i civilizacijama, i sazrevanje i raspadanje kao što sa svima njima biva.

što otmenija i obrazovanija elita postaje, to više mase tonu ispod nje

Trst je za Bartona i Džojsa bio mesto izgnanstva – a za Magrisa je jedan neizostavani deo srednje Evrope. Trst je prelazna zona između Sredozemlja i vetrovitijeg severnog zaleđa, i između stabilne Evrope i uzburkanog Balkana. Zona geografskog i kulturološkog raseda pruža ogroman podsticaj mašti.

Agenti carstva: vitezovi, gusari, jezuiti i uhode u sredozemnom svetu u XVI veku Noela Malkolma.

geopolitika je, unekoliko okrepljujuće amoralna, bila iznad krvavih verskih okršaja u kojima su isticana apsolutna moralna načela.

Suština života je u tome da ugrabite svaku priliku da učite, makar vam i ne bila prijatna.6