Jadran

Brodskom je stalo do pojedinačnog, ne samo do arhetipskog

Osvrtanje unazad dok se krećete napred puno je samooptužbi, ali šta još može da pruži unutrašnji život osim širenje umesto sužavanja perspektive? S

Ne sećam da su me pritiskale mase turista, tada pre gotovo pet decenija, mada je bio septembar. Sada je kraj oktobra i ovde sam sa ženom s kojom sam u brak

Jer kao ni zločinu, ni strasti nije po ćudi pouzdani poredak ni dobro svakidašnjice“, piše Tomas Man u Smrti u Veneciji;

Strast je u suprotnosti s realizmom i materijalizmom

Budući da sudbina ume da bude toliko silovita, pojedinac koji se bavi politikom mora da bude naročito prepreden.

bio srećan: potpuno obuhvaćen sadašnjošću. Živeo sam u tom datom trenutku. Sada, dok stižem na venecijansku stanicu Santa Lučija, uprkos svim uspesima koje sam postigao, obuzet sam uobičajenim brigama i strahovima poznog zrelog doba, vezan za svet negde izvan Venecije elektronskim komunikacijama i koječim drugim što čovek sakupi u životu, a od čega se osećam sve otuđeniji. Uprkos svom neznanju, onda sam znao Veneciju: nisam bio ovoliko usamljen. Da, to je uobičajeni problem kad suviše razmišljate.

Turisti imaju iluziju da su posebni, da su se popeli za prečku-dve na društvenoj i ekonomskoj lestvici u odnosu na svoj svakodnevni život organizovan oko radnog vremena, ali smo u stvari i dalje na tekućoj fabričkoj traci

Venecija je apoteoza globalizacije, koja je, uz sve svoje okrutnosti, stvorila srednju klasu u Aziji i Evropi, srednju klasu koja prvi put u svom kolektivnom porodičnom pamćenju ima sredstava da putuje. Ako je Evropa, kao što kažu, jedan veliki muzej pod otvorenim nebom, onda je Venecija hibrid zabavnog parka i arheološkog nalazišt

Vivaldi, takođe Venecijanac