Zatočenici geografije

ke spoljne politike članstvo u Evropskoj uniji samo je prikrivena kandidatura za članstvo u NATO-u, a to je za Rusiju granica koja se ne prelazi. Putin je izvršio pritisak na Janukoviča, izneo mu ponudu koju je ovaj odlučio da ne odbije, i tako se ukrajinski pr

vlada pokušava da se pretvara da ima kontrolu i autoritet da sprovodi zakone u društvu

prethodnih petsto godina napadali su ih sa zapada nekoliko puta. Poljaci su Rusiju napali preko Severnoevropske ravnice 1605. godine, Šveđani pod vođstvom kralja Karla XII 1708. godine, Francuzi pod Napoleonom 1812. godine i Nemci dva puta, u oba svetska rata, 1914. i 1941. godine. Ako to posmatramo na drugačiji način, naime, računajući od Napoleonove invazije 1812. godine, ali sad uključujući i Krimski rat iz 1853–1856. godine i dva svetska rata do 1945. godine, Rusi su se borili na Severnoevropskoj ravnici i oko nje u proseku jednom u svake trideset tri godine.

duž ove linije. Ipak, Rusija nikada nije bila osvojena iz tog pravca, delimično zbog svoje strategijske dubine. Kad se neka vojska približi Moskvi, već su joj tad linije snabdevanja dugačke i teško održive – greška koju je Napoleon načinio 1812. godine, a Hitler ponovio 1941. godine.

Kada je Ukrajina prestala da bude sovjetska, ili čak proruska, Putin je znao da takvo stanje stvari mora da se promeni. Da li su to znale zapadne diplomate? Ako nisu, onda nisu znale pravilo A, prvu lekciju iz „Diplomatije za početnike“: kada se velika sila suoči s nečim što smatra egzistencijalnom pretnjom, pribeći će sili. Ako jesu znali, onda su Putinovu aneksiju Krima morali da smatraju cenom koju vredi platiti za privlačenje Ukrajine modernoj Evropi i sferi uticaja Zapada.

Ako nisu, onda nisu znale pravilo A, prvu lekciju iz „Diplomatije za početnike“: kada se velika sila suoči s nečim što smatra egzistencijalnom pretnjom, pribeći će sili.

Kina bi možda mogla da kontroliše delove Sibira u daljoj budućnosti, ali do toga bi došlo zbog opadanja nataliteta u Rusiji i migracije Kineza ka severu. Već sada, daleko na zapadu, čak do močvarne Severnosibirske ravnice, između Urala na zapadu i reke Jenisej 1600 kilometara istočno, mogu da se vide kineski restorani u većini manjih i većih gradova. Nazire se još štošta. Još je verovatnije da će prazni, nenaseljeni prostori ruskog dalekog istoka dospeti pod kineski kulturni uticaj, a naposletku i političku kontrolu

– pa to je isto kao da se uprava Pepsi-kole odjednom pojavila usred sastanka upravnog odbora Koka-kole pošto je pola sata prisluškivala razgovor krijući se ispod stola.

„Kina je civilizacija koja se pretvara da je nacija.“

granice nacionalnih država – i mapa s kojom se suočio Ivan Grozni ista je ona s kojom se Vladimir Putin suočava danas.