Zvezda nad prazninom

„Opasno je ubijati pesnike.“

„Slušaj ih samo…“

„Koga?“, upita Jasna.

„Ostale. Kako mu zavide. Kako ga mrze.“

„Daj, molim te… Ko može da mrzi Branka? On je jedno veliko dete.“

„Ne vide oni u njemu dete, dobra moja… Ne.“

„Nego šta vide?“

„Boljeg od sebe.“

„Pa, dobro… Branko jeste bolji pesnik od svih njih zajedno.“

„Kažite jedan svoj stih.“

Branko se malo zamisli. Otpi gutljaj rakije, pa na kraju reče:

„Hoće li sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj.“

„Je li to stih ili pitanje?“

„Ne znam, rode… Ti mi kaži.“

Festivali su u stvari religijske proslave… A religija je opijum za narod, je l’ tako? Onda… festivali se održavaju u slavu bogova…“

„Ili Boga.“

„Tako je. Mada su u starom Rimu i još starijoj Grčkoj takve manifestacije, sem što su pravljene da bi se dodvoravalo bogovima, imale i svojevrsni politički značaj

„Onoga dana kada ne bude poludelih, svetska civilizacija će propasti. Ne zbog viška mudrosti, nego od viška običnih ljudi.“

Volter – neurastenik i hipohondar.“

„Isto kô ti.“

„Neurastenik?“

„Ne, hipohondar.“

„Onda Tolstoj – paranoik, bolesno sumnjao u sve. Zola – halucinirao, viđao svetlosne pojave u mraku. Alfred de Mise – toksikoman.“

„To smatraš posebno problematičnim momentom?“

„Gogolj – poludeo. Mopasan isto. Torkvato Taso je sam priznavao: Ne odričem da sam lud…“

„Pa i ne mora“, nehajno će doktor. „Ko mu jebe mater.“

„Opet… Moram da vam priznam da me primiruju Platonove reči.“

„Koje reči?“

„Buncanje nije bolest, već, naprotiv, najveće blago koje nam daruju bogovi.“

„Zdravlje nije sve, ali bez zdravlja – sve je ništa.“

jaj rakije, pa na kraju reče:

„Hoće li sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj.“

„Šta mislite o vremenu-sudiji?“

„Vreme je lažno, ali sud njegov je istinit.“

„Dakle, druže Miljkoviću… Šta spremate novo?“

„Sa Milicom Nikolić prevodim stihove Mendeljštajma. I Hlebnjikova. Pored toga, pripremam bibliofilsko izdanje svojih stihova sa ilustracijama Radomira Stevića Rasa.