Dah

Kad stignete do 10.000 udisaja i završetka ove knjige, vi i ja ćemo saznati kako vazduh koji ulazi u vaša pluća utiče na svaki trenutak vašeg života i kako ga možete koristiti do njegovog punog potencijala sve do svog poslednjeg daha.

ronalaženje najboljeg pulsa za vežbanje je lako: oduzmite svoje godine od 180. Rezultat je maksimum koji vaše telo može da podnese da bi ostalo u aerobnom stanju.

Evolucija ne znači uvek napredak, saopštila mi je Evans. Ona znači promenu.

Ispostavilo se da do najefikasnijeg ritma disanja dolazi kada su i dužina respiracija i ukupan broj dahova u minutu uhvaćeni u sablasnu simetriju: 5,5 sekundi udisanja, a zatim 5,5 sekundi izdisanja, što ukupno sačinjava skoro tačno 5,5 dahova u minutu.

dostignete limit zadržavanja daha, udahnite što dublje i zadržite dah 15 sekundi. Veoma nežno, pomerajte taj sveži dah oko grudi i ka ramenima, a zatim izdahnite i počnite opet da intenzivno dišete. Ponovite isti obrazac u tri ili četiri kruga i dodajte malo izlaganja hladnoći (hladan tuš, kupanje u ledu, pravljenje anđela u snegu golim telom) nekoliko puta nedeljno.

Evo informacija: praktikovati Hofov metod disanja, početi pronalaženjem nekog mirnog mesta i ležanjem na leđima s jastukom pod glavom. Opustite ramena, grudi i noge. Veoma duboko udahnite u centar stomaka i izdahnite jednako brzo. Udišite tako 30 puta. Ako je to moguće, dišite kroz nos; ako imate osećaj da vam je nos zapušen, pokušajte s napućenim usnama. Svaki dah treba da izgleda kao talas, sa udisajem koji širi stomak, a onda i grudi. Trebalo bi da izdišete vazduh istim redom.

Posle 30 ponavljanja, prirodno izdahnite, ostavljajući oko četvrtine vazduha u plućima, a zatim zadržite dah što duže. Kada

Evolucija ne znači uvek napredak, saopštila mi je Evans. Ona znači promenu. A život može da se promeni nabolje ili nagore. Danas, ljudsko telo se menja na načine koji nemaju ništa sa „opstankom najprilagođenijih“. Umesto toga, usvajamo i prenosimo karakteristike koje su štetne po zdravlje. Ovaj koncept, koji je nazvan disevolucija, popularizovao je harvardski biolog Danijel Liberman i on objašnjava zašto nas bole leđa i stopala, a kosti postaju sve krtije.

Prostim navikavanjem sebe da dišete kroz nos, izvestio je Dujar, možete da prepolovite ukupan zamor i da ostvarite velike dobitke u izdržljivosti. Sportisti su se, dok su disali na nos, osećali osveženima, a ne iscrpljenima. Svi su se kleli da više nikad neće disati na usta.

Fajnstin veruje da anksiozni ljudi verovatno stradaju zbog problema na vezama između tih područja i možda neprimetno zadržavaju dah u toku dana

Ljudi sa anoreksijom ili paničnim ili opsesivno-kompulzivnim poremećajima stalno imaju niske nivoe ugljen-dioksida i mnogo veći strah od zadržavanja daha. Da bi izbegli još jedan napad, previše dišu i na kraju postaju preosetljivi na ugljen-dioksid i paniče ako osete porast tog gasa. Oni su anksiozni zato što previše dišu, a previše dišu zato što su anksiozni.