Rodžer Zelazni

Hronike Ambera – I tom: Devet prinčeva Ambera/Puške Avalona

Notify me when the book’s added
To read this book, upload an EPUB or FB2 file to Bookmate. How do I upload a book?
  • Željko Milinčićhas quoted4 years ago
    „Ako ostanem – smrt, a ako nastavim – isto smrt.“

    „Jedna je neminovna“, rekoh, „a o drugoj ćemo možda moći da pregovaramo. Idemo!“
  • Milicahas quoted5 years ago
    postoje Senke i postoji Supstanca, i to je osnova samog sveta. Što se Supstance tiče, postoji samo Amber, istinski grad, na istinskoj Zemlji, koja sadrži sve. Senke su bez kraja i konca. Svaka mogućnost postoji negde kao Senka onog istinskog. Amber ih samim svojim postojanjem baca u svim pravcima. I šta se tu još ima reći? Senke se protežu od Ambera do Haosa, i unutar njih sve je moguće. Postoje samo tri načina da se kroz njih hodi, i svi su teški
  • Aleksandra Grcichas quoted5 years ago
    Uglavnom najbolje razmišljam – zaista razmišljam – kad mislim o nečem drugom.
  • Jovanahas quoted5 years ago
    „Ako u jednu ruku uzmeš želju, a u drugu nešto obaviš, stisni obema, pa da vidimo iz koje će nešto izaći.“
  • Tamara Zdrnjahas quotedlast month
    Žena za stolom na sebi je imala plavozelenu haljinu širokog V-izreza, kosa joj je bila duga, sa dugačkim šiškama, boje negde između oblaka u zalazak sunca i spoljašnjeg ruba plamena sveće u inače mračnoj prostoriji, i prirodna – nekako sam to znao; oči iza naočara – kako mi se činilo, bespotrebnih – bile su plave poput jezera Iri u vedro letnje popodne u tri, a boja stisnutog osmeha slagala joj se s kosom.
  • lexydimhas quoted4 months ago
    Ali spavanje je bilo tako divno, ja tako umoran.
  • Николаhas quoted2 years ago
    Nemirno spava krunisana glava.
  • Николаhas quoted2 years ago
    Ambere, Ambere, Ambere… Pamtim te. Nikad te više neću zaboraviti. Pretpostavljam da, u dubini duše, nikad i nisam, za sve one vekove svoga lutanja Zemljom u Senkama, jer često su me noću, u snovima, progonile slike zelenih i zlatnih kula i tvojih prostranih lučnih terasa. Sećam se širokih šetališta i cvetnih tremova, crvenih i zlatnih. Sećam se tvog miomirisnog vazduha, i hramova, palata i skrivenih vrtova koje čuvaš, čuvao si, čuvaćeš zauvek u sebi. Ambere, besmrtni grade po kom je svaki drugi grad uobličen, ne mogu te zaboraviti, čak ni sada, niti zaboraviti onaj dan na rebmanskom Nacrtu kada sam se setio tebe unutar odraza tvojih zidova, odmoran posle jela nakon gladovanja i Muarine ljubavi, ali ništa se nije moglo porediti sa zadovoljstvom i ljubavlju sećanja na tebe; i čak i sada, dok stojim i gledam u Dvore Haosa, i pričam ovu priču jedinom koji je prisutan da je čuje i možda ponovi, da ne bi umrla sa mnom tamo unutra; čak i sada, sećam te se s ljubavlju, grade kojim sam bio rođen da vladam…
  • HiperČigrahas quoted2 years ago
    Knjige su mi još bile u policama. Niko osim prijatelja neće ti pokrasti knjige.
  • HiperČigrahas quoted2 years ago
    „Ali hteo je da nas pokrade.“

    „Zar ne reče ti ono da si jednom ubio čoveka radi para cipela?“

    „Jeste, ali to je drugo.“

    „Po čemu?“

    „Mene nisu uhvatili.“

    Zasmejah se. Ovo me je potpuno oborilo s nogu i nisam mogao da se zaustavim. On je delovao kao da mu idem na živce, potom zbunjeno. Onda je i sam prsnuo u smeh.
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)