Sećam se misli jednog pisca, o tome kako se posle smrti možda i nećemo obreti među raspevanim anđelima već na nekom sasvim običnom mestu, kao, recimo, u nekom javnom kupatilu u vrelo popodne, negde gde po budžacima dremaju pauci; tada će nam to izgledati kao i svaki drugi nedeljni dan u provinciji; tek će nam kasnije sinuti da smo u večnosti.“