„Jesi li nekad ubio čoveka, sinko?“
Pirama ovo pitanje iznenadi. Nakon kratkog oklevanja stidljivo reče.
„Ne, gospodaru.“
Konstantin se jetko osmehnu. Taj osmeh dade njegovom licu tužan, izmučen izgled.
„Kad budeš učinio, dečače, shvatićeš da u tome nema ničeg uzvišenog. Naš Bog ne traži krvne žrtve, niti žrtve paljenice… Ne… najveća žrtva koju mu možeš prineti jeste skrušeno srce i čestit život… I ne zavaravaj se… to nije mala žrtva.“