Da, bitka je to mnogo teža od one kojoj se nekada nadao. Čak je i veterani izbegavaju. Jer je možda lepo umreti pod otvorenim nebom, u mahnitom okršaju, s telom još uvek mladim i zdravim, dok se trube trijumfalno ore; tužnije je, izvesno, umreti ranjen, posle dugog mučenja, u bolničkoj spavaonici; žalosnije je još skončati na kućnoj postelji, uz jadikovke bližnjih, prigušeno svetlo i bočice lekova. Ali, najteže je umreti u nepoznatom i stranom kraju, na običnom krevetu jedne gostionice, star i poružneo, ne ostavljajući nikoga na svetu.