Život u porodici

zdravim porodicama neprestano ima većih i manjih sukoba. Što više čovek pokušava da ih izbegava, oni postaju sve veći i više škode odnosu.

stid i krivica su samodestruktivna osećanja s najtežim posledicama koja su nam poznata),

Onaj ko sam ne vodi brigu o svojim individualnim granicama i potrebama – svom ličnom integritetu – izlaže se, naime opasnosti da ga drugi pregaze i iskoriste. Čak i ako su drugi prema meni dobronamerni, oni me nikad ne poznaju tako dobro kao što ja poznajem sebe. A

Škole su u istoj meri kao i porodice pogođene zaokupljenošću sobom, koja ne preza ni od sukoba i opštom nesigurnošću, a crkva u mnogim zemljama ima problema da svoje nesumnjivo pozitivne vrednosti prenese na takav način da ljudi osete da se one odnose na njih.

Lična odgovornost: sposobnost i volja da se razmišlja o sopstvenim postupcima i odlukama i da se ispita njihova opravdanost.

Trebalo bi da se setimo reči Bruna Betelhajma, velikog dečjeg psihologa iz prošlog veka, koji je rekao da roditelji ne moraju da budu savršeni, već samo „dovoljno dobri“.

. Mala deca ili bebe od početka mogu da izraze svoje granice i potrebe, ali ne mogu da ih brane. Ona su potpuno zavisna od osećaja i empatije (tj. saosećanja) svojih roditelja, a u velikoj meri i od njihove volje da što više nauče o tome šta njihovo dete zaista jeste i u kojoj meri se ono razlikuje – ne samo od prosečnog deteta, već i od roditeljskih želja, nada i očekivanja.

iskustva pokazuju da bolje živimo ako naše postupke određuju vrednosti, nego ako su naše vrednosti samo prikrivene racionalizacije.

četiri oslonca koji su važni za blagostanje porodice i koji deci pomažu da razviju zdrav osećaj sopstvene vrednosti: ravnopravno dostojanstvo, integritet, autentičnost i odgovornost.

Neke veze počinju žestokom zaljubljenošću i velikom strašću, a druge, pak, uzajamnom simpatijom i kao zaštita od usamljenosti.