U tom romanu on daje jedan od najtačnijih i pritom najpoetičnijih opisa trudnice: „Trudna žena je drugo biće, samo sebi nepoznato, biće koje počinje da sluti skrivene tajne. Sve što je bilo potisnuto, budi se, izlazi iz zatvorenih skrovišta duše, nameće se, zahtjeva da bude uzeto u obzir, i djeluje nesaznato, a jako.“