Toranj praskozorja

Sirova snaga je bez pameti beskorisna.

Onog dana kada sam se iskrcala na ovu obalu – odbacila sam tu devojku i prokleta bila ako ću joj dozvoliti da opet izroni ili ako dopustim da neko meni ponovo određuje šta da radim sa svojim životom i kakve odluke da donosim.

Naučila je da očitava raspoloženje u prostoriji, da oseti kada vetar promeni pravac. I ljudi umeju da izazivaju oluje.

Ta tama je tvoja i ti možeš da je oblikuješ kako god hoćeš. Ti možeš da joj daš moć ili da je učiniš bezopasnom.“

Šta ako nastavimo dalje, ali samo da bismo se susreli s još bola i očaja?

Možda ona jeste obećala neke stvari, ali… promenila se. Put se promenio

Ma šta da zadesi ovaj svet.“ Opet ga poljubi lako kao pero. „Ma kakvi mi se okeani, planine ili šume isprečili.“

Pitala sam se kada ćeš se setiti da imaš kičmu.“

Možda ćemo nas dvoje naučiti kako da živimo – ako preživimo ovaj rat.“

Možda ćemo nas dvoje naučiti kako da živimo – ako preživimo ovaj rat.“