Toranj praskozorja

To poslednje radio je i princ. Bez obzira na svoj položaj, bez obzira na to što je kapetan, on je sve to radio a da se nije pobunio nijednom. Kada ga je jedne noći pitala za to, odgovorio joj je da niko nije iznad posla

Toliko rasterećeno i slobodno, ali istovremeno u miru sa sobom

Kejolu je na čast služilo to što se dalje nije raspravljao. Nije se ni trznuo, ni mrštio, već je samo klimnuo glavom

Osećala je olakšanje tek kada bi je savladala iznurenost

„Ko god da te proganja, neće dobiti priliku da te povredi – bilo da nas dvoje završimo sutra ili za šest meseci.“

Trljajući dlan o dlan kao da može u kožu utisnuti toplotu plamena

„Najpre moram da jedem i da se malo odmorim. Onda ću ti ispričati.“

Zašto da ne pođemo sada?“, upita Nesrin. „Zašto ih ne bismo našli i kaznili?“

„Zato što još nemamo dokaze“, odgovori joj Sartak. „A ako ih napadnemo bez povoda…“

Kud god treba da ideš – pa i da ti malo pretekne. Svetu je potrebno još vidara.

Šta ako nastavimo dalje, ali samo da bismo se susreli s još bola i očaja?