Toranj praskozorja

Njih dvoje su očajni, a očaj rađa ljude spremne na sve samo da bi se dokopali onoga što im je potrebno.

Prijalo joj je što je iscrpljena. Što je pomogla.

Teško je da volimo jedni druge kada ćemo se jednoga dana nadmetati. Ljubav ne može da postoji bez poverenja

sačeka da prođe okrutna popodnevna vrelina

On je odlučio i to ga je koštalo. Odabrao je i snosio posledice

danas nisu postigli nikakav napredak, ali – to nije strašno. Nesrin je sebe stalno podsećala da to nije strašno. Te stvari traju

Nesrin je svaki tren provela žarko želeći da je naprosto držala jezik za zubima

previše bolan i umoran da bi se baktao sa čednošću

rideset šest božanstava čuva ovaj grad – i po njemu je raštrkano triput toliko hramova.

na to ga tera osećaj koji on ne može da obuzda, niti može da nauči sebe da to ne oseća. Nije mogao da se odvikne od toga