Putovanje s bivšim

– Ništa nije izgubljeno, sve se može naći ako se traži.

„Nije lako pokloniti nekome srce, ali je izvodljivo ako ti ta osoba pokloni svoje u istom trenutku, poput dva vojnika koja polažu oružje.“

– I nisam gruba. Ja sam… direktna. A to je baš ljupko.

Sve kao da se usporilo, stišalo, izbledelo, kao da je neko ugasio svet

Volela sam te čak i kad sam te mrzela.

Nikada nisam prestao da te volim i iskreno mislim da nikada i neću jer sam pokušavao da te prebolim na sve načine i nikada nisam uspeo u tome. I potpuno razumem ako ne želiš da mi se vratiš posle onoga što sam uradio. Ali, Adi, moraš da znaš da sam svestan da je to što nisam hteo da te saslušam najgore što sam ikada uradio i nešto što najviše prezirem kod sebe, i da te nikada neću napustiti ako mi daš drugu šansu. Uvek ću te saslušati. Nikada ti neću okrenuti leđa. Kunem ti se.

Draga, ja sam majstor za to da sabotiram samu sebe, nikada nemoj da me pitaš zašto nešto radim.

Ljubavnica. Ta je reč našla put u pesme koje zapisujem u beležnicu kad odem iz njenog kreveta, ali već je počela da se menja, izgubila je ono „nica“ i postala ljubav.

Sviđaš mi se, Dilane – šapne. – Više nego što bi smeo.

Puls mi ubrza. – Nema tu šta da se sme.

– Naravno da ima. Kroz koji mesec otići ćeš da juriš neku novu plavušu iz Atlante. Ti sa svojim romantičnim idejama, prelepim rečima i beležnicom punom pesama… – Zabaci glavu i pogleda u zvezde. – Slomićeš mi srce, Dilane Abote. Osećam to.

„U ljubavi pravoj nikada ništa nije teklo glatko“?