Golmanov strah od penala

Njegovo ćutanje ona je odgonetala gužvajući prljavi peškir ili je, pre, Bloh gužvanje peškira shvatio kao odgovor na svoje ćutanje.

Kad strelac krene ka lopti, golman nenamerno, sekund pre nego što će ovaj pucati, telom nagovesti smer u kom će se baciti, i strelac mirno može da puca u drugi ugao“, reče Bloh.

„Vrlo je teško preneti pogled s lopte i navale na golmana“, reče Bloh. „Čovek mora da zaboravi loptu, to je nešto skroz naskroz neprirodno.“

Bloh pitao služitelja u polumračnoj kolibi da li za sve razrede postoji samo ta jedna učionica, i što je služitelj odgovorio da za sve razrede postoji samo ta jedna učionica.

Nije čudo što deca, kad izađu iz škole, ne znaju ni da govore, reče iznenada poslužitelj, zabijajući sekiru u panj i izlazeći iz kolibe: nisu u stanju da izgovore do kraja ni jednu jedinu sopstvenu rečenicu, međusobno se sporazumevaju gotovo isključivo uz pomoć pojedinačnih reči, nepitani uopšte ne otvaraju usta, a ono što su naučili samo je nabubano gradivo koje pričaju napamet; mimo toga, nesposobni su da sroče celu rečenicu. „Zapravo su svi manje ili više sakatog jezika“,

nije mu bilo jasno kako čovek može da počne da govori a da unapred zna šta će reći na kraju rečenice.