Anansijevi momci

Debeli Čarli uze knjigu sa vrha gomile. Bila je to knjiga o italijanskoj arhitekturi.

„Zar ga je interesovala arhitektura?“

„Da, strastveno.“

„Nisam to znao.“

Gospođa Higler slegnu ramenima i srknu kafu.

Debeli Čarli otvori knjigu i vide ime svoga oca uredno ispisano na prvoj stranici. On zatvori knjigu.

„Nikad ga nisam poznavao“, reče Debeli Čarli. „Ne zaista.“

pričate priču. To je sve

Šta rekoste? Želite da znate da li je Anansi izgledao kao pauk? Naravno da jeste, sem kad bi izgledao kao čovek.

Ne, nikada nije menjao svoj oblik. Zavisi samo od toga kako

„On nije bio bog. On je bio moj tata.“

„Može da bude i oboje“, reče ona. „Dešava se.“

„Da li vas je to pogodilo?“

„Bila sam udata žena.“ Još jedan gutljaj kafe. „A nisi mogô da ga mrziš. Ne bi čovek mogô čak ni propisno da se naljuti na njega. A kako ju je samo gledô – majku mu, da je mene ikad tako pogledô, umrla bih sva srećna. Znaš li da sam, na njihovom venčanju, ja bila deveruša tvojoj majci?“

„Nisam to znao.“

Klima-uređaj je počinjao da bljuje hladan vazduh

re mog vremena. Jedi tu kolenicu

„Kakav je on bio?“, upita Debeli Čarli. „Kad je bio mlad.“

Gospođa Danvidi ga napućenih usana pogleda kroz svoje debele, debele naočari, i odmahnu glavom. Reče samo: „To je bilo pre mog vremena. Jedi tu koleni

„Kafanski drugari tvog ćaće su otišli da pijanče. Će da pecaju s mosta u znak sećanja na njega

Četiri postarije dame stajale su u hodniku, zureći u njega. Poznavao ih je. Znao ih je sve do jedne

„Ovaj. Izvinite. Pogrešna sahrana“, reče on.

Mali dečak sa klempavim ušima i širokim osmehom ponosno mu reče: „To je bila moja baka.“

Debeli Čarli se provuče kroz omanju gomilu, mrmljajući jedva razgovetna izvinjenja. Želeo je da sad odmah nastupi smak sveta. Znao je da to nije krivica njegovog oca, ali je takođe znao i da bi njegov otac to smatrao urnebesnim