"Merine, ljubavi moja, kako su čudni bili naši dani razdvojenosti i zajedništva. Kako je predivno apsurdan mit koji nas vezuje. Moji dani za tebe su bili samo otkucaji srca. Mrzela sam te zbog toga. Bio si ogledalo koje nije moglo da slaže. Da si mogao da vidiš svoje lice na početku svakog susreta! Mogao si bar da sakriješ svoj šok... to si, makar, mogao da učiniš za mene.
Ali u svoj svojoj nezgrapnoj naivnosti uvek si bio... šta?... nešto, Merine. Ima nečega ispod te nezrelosti i nepromišljenog egoizma koji tako dobro nosiš. Briga, možda. Poštovanje za brigu, ako ništa drugo.