Veština slušanja

Starogrčki filozof Epiktet je rekao: „Priroda je čoveku dala jedan jezik1, ali dva uva, da bismo od drugih mogli da čujemo dva puta više nego što govorimo.“

Umeti pažljivo slušati znači prihvatiti tišinu u razgovoru. Ako prebrzo počnemo da popunjavamo pauze u razgovoru, a kamoli da ih predupređujemo, sprečićemo sagovornika da kaže nešto mu je možda teško da formuliše. Ometamo ga u razmišljanju i onemogućavamo mu da saopšti ono što mu je zaista na umu i duši. Jednostavno čekajte.

„Niko nikad nije izgubio posao zato što je pažljiv slušalac.“

„Razumeti da je ’ono što ja znam drugačije od onoga što ti znaš’, suštinsko je za ostvarivanje uspešne komunikacije“

U knjizi Blaga je noć, Fransis Skot Ficdžerald opisuje baš takvu situaciju: „Povremeno bi uhvatila srž njegovih rečenica, a ostalo bi domaštala iz svoje podsvesti, kao čovek koji primeti otkucaje sata u sredini zvonjave, dok mu od prvih neodbrojenih otkucaja jedino ritam odjekuje u glavi.“

Starogrčki filozof Epiktet je rekao: „Priroda je čoveku dala jedan jezik1, ali dva uva, da bismo od drugih mogli da čujemo dva puta više nego što govorimo.“

„Kod slušanja treba da donesete odluku da ne morate da brinete o tome šta ćete sledeće reći, a time omogućavate mislima i idejama druge osobe da probiju vaše odbrambene granice.“

šta bi rekao tinejdžerima koji su pucali na učenike u svom razredu, čin za koji neki kažu da je bio inspirisan njegovom muzikom. „Ne bih im rekao ni jednu jedinu reč. Slušao bih šta oni imaju da kažu“, odgovorio je. „Jer upravo to niko nije uradio.“

„Čovek uvek ima dva razloga što nešto radi – dobar razlog i onaj pravi razlog.“

To je želja da se razume stav drugog i očekivanje da ćete biti iznenađeni onim što čujete i da ćete naučiti nešto iz iskustva te osobe. Drugim rečima, ne pretpostavljate da znate šta će neko reći, a kamoli da više znate od te osobe.