Kada ste poslednji put nekog slušali dok je pričao? Stvarno slušali, ne razmišljajući o tome šta vi želite da kažete sledeće, ne gledajući svaki čas u mobilni telefon, ne hitajući da iznesete svoje mišljenje? A kada je vas poslednji put neko stvarno slušao? Kad je bio toliko usredsređen na to što ste pričali, a njegovi odgovori su bili toliko jasni i suštinski da ste se osećali da vas istinski razume?