Veština slušanja

Starogrčki filozof Epiktet je rekao: „Priroda je čoveku dala jedan jezik1, ali dva uva, da bismo od drugih mogli da čujemo dva puta više nego što govorimo.“

Umeti pažljivo slušati znači prihvatiti tišinu u razgovoru. Ako prebrzo počnemo da popunjavamo pauze u razgovoru, a kamoli da ih predupređujemo, sprečićemo sagovornika da kaže nešto mu je možda teško da formuliše. Ometamo ga u razmišljanju i onemogućavamo mu da saopšti ono što mu je zaista na umu i duši. Jednostavno čekajte.

„Niko nikad nije izgubio posao zato što je pažljiv slušalac.“

„Razumeti da je ’ono što ja znam drugačije od onoga što ti znaš’, suštinsko je za ostvarivanje uspešne komunikacije“

U knjizi Blaga je noć, Fransis Skot Ficdžerald opisuje baš takvu situaciju: „Povremeno bi uhvatila srž njegovih rečenica, a ostalo bi domaštala iz svoje podsvesti, kao čovek koji primeti otkucaje sata u sredini zvonjave, dok mu od prvih neodbrojenih otkucaja jedino ritam odjekuje u glavi.“

Starogrčki filozof Epiktet je rekao: „Priroda je čoveku dala jedan jezik1, ali dva uva, da bismo od drugih mogli da čujemo dva puta više nego što govorimo.“

Ako ste svesni nečijih problema, to ne znači da treba da ih rešite. Ljudi ionako od vas obično ne traže rešenja; samo žele da ih neko sasluša.

Bezmalo kao da nismo sposobni da se kontrolišemo kada se naša najdublja uverenja ili stavovi dovode u pitanje; već samo naznaku toga da možda nismo u pravu doživljavamo kao egzistencijalnu pretnju.

Ali ono što svi najviše želimo u životu – da razumemo druge i oni nas – događa se samo onda kad usporimo i posvetimo se slušanju.

Nemoguće je ubediti nekog da ga poštujete time što mu govorite da ga poštujete. Poštovanje morate da pokažete, a slušanje je najjednostavniji način da to uradite.