Veština slušanja

Starogrčki filozof Epiktet je rekao: „Priroda je čoveku dala jedan jezik1, ali dva uva, da bismo od drugih mogli da čujemo dva puta više nego što govorimo.“

„Niko nikad nije izgubio posao zato što je pažljiv slušalac.“

Umeti pažljivo slušati znači prihvatiti tišinu u razgovoru. Ako prebrzo počnemo da popunjavamo pauze u razgovoru, a kamoli da ih predupređujemo, sprečićemo sagovornika da kaže nešto mu je možda teško da formuliše. Ometamo ga u razmišljanju i onemogućavamo mu da saopšti ono što mu je zaista na umu i duši. Jednostavno čekajte.

„Razumeti da je ’ono što ja znam drugačije od onoga što ti znaš’, suštinsko je za ostvarivanje uspešne komunikacije“

U knjizi Blaga je noć, Fransis Skot Ficdžerald opisuje baš takvu situaciju: „Povremeno bi uhvatila srž njegovih rečenica, a ostalo bi domaštala iz svoje podsvesti, kao čovek koji primeti otkucaje sata u sredini zvonjave, dok mu od prvih neodbrojenih otkucaja jedino ritam odjekuje u glavi.“

Starogrčki filozof Epiktet je rekao: „Priroda je čoveku dala jedan jezik1, ali dva uva, da bismo od drugih mogli da čujemo dva puta više nego što govorimo.“

Vrednost informacije obrnuto je srazmerna njenoj dostupnosti i njenoj trivijalnosti.

Postoji, međutim, velika razlika između toga da se „ćuti zajedno s nekim“ i toga da se „ćuti zbog nekoga“, ista onakva koja postoji između toga kad se „smejemo s nekim“ i kad se „smejemo nekome.“

moramo da kreiramo pravo okruženje ako želimo stvarno da slušamo jedni druge, a pod okruženjem podrazumevam podjednako receptivan fizički prostor koliko i receptivno stanje uma. Potrebni su nam tišina i odsustvo svakog ometanja i prekidanja. Ne sme biti pozadinske buke, još manje nametljivog zvuka ping sa mobilnog uređaja.

Iskrenim zanimanjem za ljude steći ćete više prijatelja za dva meseca nego da pune dve godine nastojite da ih zainteresujete za sebe.“