Moja sestra nije bila lepa žena, i imao sam opšti utisak da je, zacelo, rukom naterala Džoa Gardžerija da se oženi njome. Džo je bio plav, kovrdžâ lanene boje na obe strane glatkog lica, i očiju tako neodređenog plavetnila da su izgledale kao da su se nekako pomešale s vlastitim beonjačama. Bio je blag, dobrodušan, dobroćudan, zadovoljan, budalast, drag čovek – neka vrsta Herkula po snazi, a i po slabosti.