Velika očekivanja

Nemoguće je znati dokle dopire u svetu uticaj ma kog dobrog i čestitog čoveka koji vrši svoju dužnost; ali ko je to osetio, zna kako ga je to dirnulo, i znam sasvim sigurno da je ono malo dobrog, koje se mešalo s mojim šegrtovanjem, dolazilo od prostog i zadovoljnog Džoa, a ne od mene, nemirnog, častoljubivog i nezadovoljnog

ako ne možeš da postaneš neobičan idući pravim putem, nikad to nećeš postići idući krivim. Zato nikad više nemoj lagati, Pipe, pa ćeš živeti dobro i umreti spokojno

Video sam vlagu na spoljašnoj strani mog malog prozora, kao da je neki vilenjak plakao tu celu noć i upotrebljavao prozor kao džepnu maramicu

Od tog vremena, koje je sad dovoljno daleko, često sam razmišljao o tome da malo sveta zna koliko je strašan za decu strah koji ne smeju nikom da povere.

očiju tako neodređenog plavetnila da su izgledale kao da su se nekako pomešale s vlastitim beonjačama. Bio je blag, dobrodušan, dobroćudan, zadovoljan, budalast, drag čovek – neka vrsta Herkula po snazi, a i po slabosti

kao da su se nekako pomešale s vlastitim beonjačama. Bio

malom svetu u kojem deca žive, bez obzira na to ko ih podiže, ništa se tako tanano ne zapazi i tako tanano ne oseti kao nepravda.

„Prestaću da mislim? Ti si deo mog bića, deo mene sama. Bila si u svakom retku koji sam ikad pročitao, otkako sam prvi put došao ovamo, sirov, prost dečak čije si jadno srce ranila još tada. Bila si u svemu što sam ikad otada video – na reci, na jedrima brodova, u močvari, u oblacima, u svetlosti, u tami, u vetru, u šumi, na moru, na ulicama. Bila si ovaploćenje svake lepe zamisli koju je moj um ikad upoznao

često sam razmišljao da malo sveta zna koliko tajnosti postoji kod dece kad su u strahu. Ma koliko nerazložan strah bio, samo ako je strah. Bio sam u samrtnom strahu od mladića koji je nameravao da mi iščupa srce i džigericu; bio sam u samrtnom strahu od svog ispitivača s bukagijom na nozi; bio sam u samrtnom strahu od samog sebe, jer mi je bilo iznuđeno strašno obećanje; nisam imao nade u spasenje pomoću moje svemoćne sestre, koja me je odbijala svakom prilikom; ne smem ni da pomislim šta sam sve u tajnosti svoga straha mogao učiniti da je to traženo od mene.

dnom rečju, bio sam isuviše plašljiv da učinim ono što sam znao da je pravo, kao što sam bio isuviše plašljiv da izbegnem da učinim ono što sam znao da je pogrešno.