Ličnost i moć: Graditelji i uništitelji moderne Evrope

Televizija, društveni mediji i novinarstvo uzdigli su značaj i udeo ličnosti vođe bezmalo na nivo elementarne, neobuzdane političke sile koja promenu nameće sopstvenom voljom.

Demokratska vlada nameće najviše ograničenja individualnoj slobodi delanja i mogućnosti da pojedinac determiniše istorijske promene.

Postoje izuzeci od tvrdnje britanskog konzervativnog političara desnog krila Inoka Pauela da se „sve političke karijere završavaju neuspehom“. Ipak, razmere neuspeha političkih vođa koji su svojevremeno smatrani izuzetnima da bi kasnije bili odbačeni, opet svedoči o prolaznom značaju pojedinaca i o silama izvan njihove kontrole a koje determinišu njihove mogućnosti delanja i obuhvatniju prirodu istorijske promene.

Vanredna vremena, moglo bi se reći, stvaraju vanredne vođe koji čine vanredne stvari – često stravične stvari. Sistemska kriza je njihov zajednički imenitelj.

Uz sve vatrene govore koje je držao u inostranstvu, ono što Lenjin nije bio u stanju da uradi jeste da stvori uslove u kojima će revolucija o kojoj je neprekidno propovedao postati stvarnost.

Celog života je bio lošeg zdravlja. Imao je napade jakih glavobolja, patio je od nesanice, patio je od nervne napetosti koja se povremeno graničila sa pravim nervnim slomom, a bolovi u stomaku i veliki umor (nikakvo iznenađenje, s obzirom na njegov sumanuti tempo rada) bili su redovne tegobe koje bi povremeno našle oduška u eksplozivnim ispadima besa. S vremenom je oboleo i od hipertenzije i ateroskleroze, uzroka teških moždanih udara od kojih će umreti 1924. godine. Dok nije došao na vlast 1917. godine, kada bi mu se zdravstveni problemi pogoršali zbog pritiska koji je trpeo, uspevao je da se oporavi jer je odlazio na duge odmore; šetao se, plivao i bavio se raznim fizičkim aktivnostima.11 Opuštanje bi ga po pravilu revitalizovalo.

Celog života je bio lošeg zdravlja. Imao je napade jakih glavobolja, patio je od nesanice, patio je od nervne napetosti koja se povremeno graničila sa pravim nervnim slomom, a bolovi u stomaku i veliki umor (nikakvo iznenađenje, s obzirom na njegov sumanuti tempo rada) bili su redovne tegobe koje bi povremeno našle oduška u eksplozivnim ispadima besa. S vremenom je oboleo i od hipertenzije i ateroskleroze, uzroka teških moždanih udara od kojih će umreti 1924. godine. Dok nije došao na vlast 1917. godine

Gde postoji mir, gde je prosperitet sve veći i gde se generalno kao suštinske prihvataju vrednosti demokratije, ljudskih prava, političkog pluralizma, uloge prava, podele vlasti i kapitalističke ekonomije relativno lišene kriza, vođa će najverovatnije uglavnom prihvatati institucionalna ograničenja svog delanja i neće tražiti načina da transformiše sam politički sistem. Takvi uslovi su mahom preovladali posle Drugog svetskog rata u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, sa novim geopolitičkim tenzijama i ekonomskim krizama koje ukazuju na nestabilnost temelja sve veće globalizacije, drugačiji tip populističkog vođstva (čiji je predstavnik Donald Tramp u SAD i, u mnogo manjim razmerama, Boris Džonson u Britaniji) cveta, bar za sada, na plodnom terenu

Balbo u Ferari, Dino Grandi u Bolonji i Roberto Farinači u Kremoni bili su najmoćnije vođe i nespremni da se bez pitanja povinuju Musolinijevim naredbama. Oni i odredi koje su kontrolisali, bili su važniji od Musolinija za širenje fašizma

Mastriški ugovor, potpisan u februaru 1992. godine, svakako je pitanje evropske integracije uzdigao na novu ravan