Ličnost i moć: Graditelji i uništitelji moderne Evrope

Televizija, društveni mediji i novinarstvo uzdigli su značaj i udeo ličnosti vođe bezmalo na nivo elementarne, neobuzdane političke sile koja promenu nameće sopstvenom voljom.

Tvrdi da je to „pokret“ a ne partija, pokret naroda koji je iznad svih partija.

Mnogi Italijani doživljavali su Musolinija bezmalo kao da je božanstvo.37 Njegovi bombastični i teatralni pokreti prilikom obraćanja masama – komični potonjim generacijama – prenosili su i oličavali poruku o snazi, odlučnosti i prkosu. U školskim udžbenicima je prikazivan kao neko ko neprekidno radi za svoj narod. Slike na kojima je golih prsa, na konju, dok pliva, trči, u trkačkim kolima ili dok se igra sa lavićima isticale su njegove kvalitete „muževnosti“. Svakog dana mu je stizalo mnoštvo pisama od običnih Italijana koji su ga uzdizali u nebesa, hvalili njegove čudesne sposobnosti, zahvaljivali mu zbog njegovih veličanstvenih uspeha. On je uživao u apsurdnoj preteranosti kulta dučea koji ga je prikazivao gotovo kao natčoveka, novog Cezara, svemogućeg i sveznajućeg bogolikog genija.3

Mnogi Italijani doživljavali su Musolinija bezmalo kao da je božanstvo.37 Njegovi bombastični i teatralni pokreti prilikom obraćanja masama – komični potonjim generacijama – prenosili su i oličavali poruku o snazi, odlučnosti i prkosu. U školskim udžbenicima je prikazivan kao neko ko neprekidno radi za svoj narod. Slike na kojima je golih prsa, na konju, dok pliva, trči, u trkačkim kolima ili dok se igra sa lavićima isticale su njegove kvalitete „muževnosti“.

Njegovi portreti na razglednicama bili su sveprisutni. Svima je bilo omogućeno da čuju njegove govore i obraćanja narodu preko radija, jer su veliki razglasi bili postavljeni na centralnim trgovima manjih i većih gradova. Bio je prvi populistički političar doba masovnih medija.

ije želeo nikoga da ovlasti da se bavi nečim umesto njega. Očigledno je pokušavao da radi više nego što je bio u stanju, bio je zatrpan obično sitnim problemima koji su iziskivali njegovu pažnju.35 Birokratija se neminovno povećala. Kao i broj funkcionera i partije i države od kojih se očekivalo da naslute, pretpostave i pogode Musolinijeve namere.36

Nije želeo nikoga da ovlasti da se bavi nečim umesto njega.

Demokratska vlada nameće najviše ograničenja individualnoj slobodi delanja i mogućnosti da pojedinac determiniše istorijske promene.

Postoje izuzeci od tvrdnje britanskog konzervativnog političara desnog krila Inoka Pauela da se „sve političke karijere završavaju neuspehom“. Ipak, razmere neuspeha političkih vođa koji su svojevremeno smatrani izuzetnima da bi kasnije bili odbačeni, opet svedoči o prolaznom značaju pojedinaca i o silama izvan njihove kontrole a koje determinišu njihove mogućnosti delanja i obuhvatniju prirodu istorijske promene.

Vanredna vremena, moglo bi se reći, stvaraju vanredne vođe koji čine vanredne stvari – često stravične stvari. Sistemska kriza je njihov zajednički imenitelj.