„Dobro, morao bih polako da krenem“, izgovorio sam, pre svega jer mi se više nije ostajalo u ovom društvu. Njihovu propast još pre dvadeset i pet godina zapečatile su istorijske okolnosti, za koje su, dobrim delom, i sami bili krivi. Dozvolili su da ih porobe neofašisti i sa uživanjem se međusobno mrzeli i ubijali. Kako su tako digli ruke od svega što smo izgradili, kako su se tako izdašno posrali po bratstvu i jedinstvu, nisam mogao da dokučim.