Knjiga o Titu

Тиранија, у бити, није насиље тиранина; тиранија је насиље корумпираних, уплашених људи и корисника насиља

Тито воли да разговара; отворен је за све теме, иако је политика његово биће и страст.

Оставља утисак човека који је непрекидно обузет дужношћу. Или влашћу? Поред њега мораш бити озбиљан и када је он весео и расположен.

Политичка еквилибристика. Она подразумева дар и концентрацију.

Шта ли Тито очекује од мене за великодушност којом ме части?

Он је аутократски шеф. Велики, моћан диктатор, са свим својствима и деформацијама такве функције.

Доживео сам га као особену, импресивну личност. Снага, здравље, мушка лепота, једноставност и супериорност.

То је поредак који људској већини даје могућност за афирмацију; тиранија је, дакле, у том већинском смислу – демократски поредак.

Тиранија, у бити, није насиље тиранина; тиранија је насиље корумпираних, уплашених људи и корисника насиља.

Тиранија је режим који се заснива на вери у људски кукавичлук, зло и глупост.

Код Срба су подстакнути нерад, примитивност, лоповлук, аморалност, неодговорност, разулареност, примордијално србовање, агресивност, асоцијалност и сл.

Код Хрвата је, уза све то, подстакнуто и њихово ретроградно шовинистичко биће, њихова усташоидна, католичка, антидемократска свест и подсвест.

Код Словенаца су, уза све то, подстакнути њихов егоизам, провинцијалност, малограђанштина, нетрпељивост према свему „јужноме“ и српском.

Код Црногораца су, уза све то, распирени и легализовани болесно себељубље, нерад, ретроградни историцизам, грандоманија, примитивна племенштина и оно што је јединствено у свету – двоструки национални идентитет: деца по националности нису оно што су им очеви и мајке.

Код Македонаца је, уз сва ова општа ружна својства Југословена, подстакнута и политички легализована њихова рајинска дволичност, фалсификовани идентитет, сиротињски егоизам, инфериористичка претенциозност и чокалијски менталитет.

То је општа слика југословенског титоизма.