Срби су лаковеран народ: Тито је за њих велики и највећи. Он их је ослободио од Немаца и спасао од Руса; он им је дао бројна ситна и за живот корисна права; знатне могућности за стицање и уживање, велике могућности за нерад, лоповлук и непоштење; све им је мане уважио; он је од њих захтевао само да га поштују као цара царева и „величанствено“ испраћају и дочекују.
Титова партија деценијама, свим пропагандним средствима, уверава српски народ да му сва добра овог света долазе од Тита, да је он највећи државник на земаљској кугли, да док је Тито жив, ми немамо разлога да бринемо за своју будућност.
Народ српски никад од власти није очекивао добра, па мало од владара и тражи. Тито му је у последње две деценије дао оно што тражи: да зарађује, гради кућу, ради у иностранству, путује по свету, школује децу, да се бесплатно лечи, да се забавља, троши незарађено, простире изван губера, живи неодговорно, у лажима и самообманама, у свакојаким забавама