Ženski Razgovori

Muž ne treba da bude lep, toliko. I ne dolazi u obzir takav glas! To mužu ne treba. Muž treba da je skroman, a ne toliko upadljiv. Ja se izvinjavam, možda to nema veze sa ovim, ali mislim da ipak ima veze. Tu sve počinje. Ako izabereš pravog čoveka za muža, normalnog, skromnog, kakav treba da bude muž - posle ne moraš da mu zaviruješ u džepove i da ga špijuniraš. Samo ako umeš sebi da izabereš pravog druga.

Najveća mu je mana - majka!
Sve bih mu oprostila, samo da nema majku!

Majka - to je najveća mana svakog oženjenog muškarca!

Ne može, to je isključeno da jedan čovek može da ima i majku i ženu! Isključeno! Ili - ili...! Ili ćeš da budeš mamin sin ili muž! To dvoje ne može nikad da ide zajedno! Čini mi se, lakše bih ga delila sa nekom drugom ženom nego sa majkom!

Ne mogu!

Tačno je, sve nas je majka rodila, to nije mala zasluga. Ali, dođe vreme da i mi rađamo svoju decu. Nije moja majka poslednja majka. I ja sam majka, pa će, danas-sutra, i moja ćerka da bude majka... To je normalno. To zahteva sam život. Verujte, radije bih ga poslala u kafanu nego kod majke. Pre se otrezni pijan čovek, nego onaj koga majka uči i truje! To je poznato, iz nauke. Majka je kao zver i ona ne da svoje mladunče. To je jasno, ali kad se mladunče oženi, kad postane muž i otac... izvinite, to je sad novi život, to je novi krug života. Ne može sad ceo život da stane, sve da se ukoči zbog moje ili tvoje majke!

Ceo svet je imao majku... svaka joj čast! Pa niko nije stao, svi su gurali napred. Pa i ta naša majka, i ona je imala svoju majku, pa ni ona nije ostala da čuči i plače nego se udala, osnovala novu porodicu.

Prema tome, ako gledamo konkretno i praktično, za oženjenog muškarca nema veće mane nego što je majka! Svaka druga mana je i manja i lakše se podnosi

U tom slučaju ja se našim muževima izvinjavam. Mi smo krive... krive smo jer nismo znale u čemu je stvar. A stvar je u tome što su muškarci, u suštini, slabići i kukavice, i što su fini samo kad se od nekoga boje, ili kad od nekog zavise.

A tamo gde su sigurni, gde ih vole, gde ih niko ne ponižava - e, samo tu oni smeju da besne i da se iživljavaju!

Žene bi mogle da budu srećne, samo kad bi htele. Ali one neće! Žene samo traže što veću nesreću! Nađe čoveka, pa ostavi čoveka i juri mangupa!

I mislim da je prava šteta što su neki muškarci - muškarci, a neke žene - žene. U mnogim slučajevima bi bilo bolje da je obrnuto. Ima mnogo žena koje bi bile bolji muškarci od postojećih.

Jaoj, mi smo svi izašli iz velike sirotinje... To je to... Malo smo imali, a mnogo želeli... Nas još uvek privlači ono što nije naše, što je tuđe, što nije sirotinjsko nego gospodarsko

Radović je bio ozaren ovom idejom koja je i ličila na njega i koju niko ne bi ostvario bolje od njega. Njegovo delo je i mala škola mišljenja i pisanja.

Čeznuo je za širokom publikom, a pisao za književne znalce, primao porudžbine, a užasavao se izveštačenosti, pisao za estradu, a grozio se banalnosti i prostaštva, odupirao se šablonima i rvao s navikama, a težio lakoći i produktivnosti, bio izumitelj, a umnožavanje svojih izuma prepuštao drugima. Sanjao o velikim, a ostvarivao se u malim formama. Bio klasik i zakonodavac, a uživao slavu književnog ekscentrika

Sad mi je tek jasno: on bi mene spalio i živu, samo da je mogao

Žena ne sme da se uda za čoveka koga voli! Ne sme! Od toga najviše mora da se pazi, verujte mi! Jer žena koja voli, ona je spremna na najveće ustupke i žrtve. Iz ljubavi se uopšte prave najveće gluposti!
A brak nije šala i brak, po pravilu, dugo traje... ceo život... I šta biva posle izvesnog vremena?
Ljubav se potroši, umori... a ono ostane onako kako je počelo - žena se i dalje žrtvuje, pripada, jer su i ona i muž tako navikli.
Njemu to odgovara, a ona opet ne može, nema snage da se bori i da nešto promeni.

Takve smo mi! Mi i nađemo čoveka koji bi se, recimo, ubio zbog nas, al’ nam to nije interesantno. Mi tražimo nekog tipa, zbog koga bi mi mogle da se ubijemo!