21 lekcija za 21. vek

Nažalost, istorija ne daje popust nikome.

Sedam milijardi ljudi ima, naravno, sedam milijardi ciljeva, a kao što je već napomenuto, mogućnost da razmišljamo o široj slici relativno je redak luksuz

Često se kaže da ljudi uspostavljaju vezu s umetničkim delima zato što se pronalaze u njima

Nasuprot tome, mi danas pojma nemamo kako će ni Kina ni ostatak sveta izgledati 2050. godine. Ne znamo šta će ljudi raditi da bi se izdržavali, ne znamo kako će funkcionisati vojska ni birokratski aparat, ne znamo kakvi će biti odnosi među polovima. Neki ljudi će verovatno živeti mnogo duže nego danas, a i samo ljudsko telo će možda doživeti neupamćenu revoluciju zahvaljujući bioinženjeringu i interfejsima koji će neposredno povezivati mozak s kompjuterom. Veliki deo onoga što deca uče danas verovatno će biti nepotrebno 2050.

U velikom delu ove knjige raspravlja se o manjkavostima liberalnog pogleda na svet i demokratskog sistema, ne zato što verujem da je liberalna demokratija jedinstveno problematičan sistem, nego upravo zato što mislim da je ona najuspešniji i najsvestraniji politički model koji su ljudi dosad razvili da bi se suprotstavili izazovima modernog sveta. Mada on možda ne odgovara svakom društvu u svakoj fazi razvoja, svoju vrednost je potvrdio u više društava i više situacija nego ijedan od alternativnih modela. Otuda je neophodno, kada razmatramo nove izazove koji leže pred nama, da razumemo ograničenja liberalne demokratije i da istražimo kako možemo da prilagodimo i poboljšavamo njene postojeće institucije.

šta se dešava u svetu danas i šta je duboki smisao tih dešavanja?

U svojoj prvoj knjizi Sapijens dao sam pregled ljudske prošlosti ispitujući kako je to jedna beznačajna vrsta viših majmuna postala vladar planete Zemlje.
U Homo deusu, svojoj drugoj knjizi, istraživao sam dugoročnu budućnost života na Zemlji razmatrajući kako bi ljudi na kraju mogli da postanu bogovi i kakva bi mogla biti konačna sudbina inteligencije i svesti.
U ovoj knjizi želeo bih da se usredsredim na sadašnjicu. U žižu postavljam trenutna zbivanja i neposrednu budućnost ljudskih društvenih zajednica. Šta se dešava upravo sada? Šta su nam najveći današnji izazovi i odluke koje se postavljaju pred nas? Na šta bi trebalo da obratimo pažnju? Čemu bi trebalo da učimo decu?

Ako budućnost čovečanstva bude rešena u vašem odsustvu jer ste vi morali da nahranite i obučete svoje klince, svejedno ni vi ni oni neće biti pošteđeni posledica. Nimalo fer – ali ko je ikad rekao da je istorija fer?

biste održali korak sa svetom 2050. godine, neće vam biti dovoljno samo da smišljate nove ideje i proizvode – moraćete, pre svega ostalog, da preuređujete sebe stalno iznova.

Mnogi stručnjaci za pedagogiju tvrde da bi škole trebalo da pređu na program po kome će deca učiti četiri sadržaja – kritičko razmišljanje, komunikaciju, saradnju i kreativnost.