21 lekcija za 21. vek

Nažalost, istorija ne daje popust nikome.

Sedam milijardi ljudi ima, naravno, sedam milijardi ciljeva, a kao što je već napomenuto, mogućnost da razmišljamo o široj slici relativno je redak luksuz

Često se kaže da ljudi uspostavljaju vezu s umetničkim delima zato što se pronalaze u njima

Nasuprot tome, mi danas pojma nemamo kako će ni Kina ni ostatak sveta izgledati 2050. godine. Ne znamo šta će ljudi raditi da bi se izdržavali, ne znamo kako će funkcionisati vojska ni birokratski aparat, ne znamo kakvi će biti odnosi među polovima. Neki ljudi će verovatno živeti mnogo duže nego danas, a i samo ljudsko telo će možda doživeti neupamćenu revoluciju zahvaljujući bioinženjeringu i interfejsima koji će neposredno povezivati mozak s kompjuterom. Veliki deo onoga što deca uče danas verovatno će biti nepotrebno 2050.

Fejsbukova vizija o zajednicama možda je prvi izričiti primer pokušaja da se veštačka inteligencija primeni u društvenom inženjeringu na svetskoj skali, planiranom iz jednog centra. Otuda je posredi prelomni test. Ako uspe, postoji verovatnoća da ćemo videti još mnogo takvih pokušaja i algoritmi će biti priznati kao gospodari ljudskih društvenih mreža. Ako ne uspe, razotkriće nam ograničenja novih tehnologija – algoritmi su možda dobri u vožnji automobila i lečenju bolesti, ali što se tiče rešavanja društvenih problema, trebalo bi i dalje da se oslanjamo na političare i
sveštenike.

Globalizacija će ujediniti svet horizontalno brišući državne granice, ali će istovremeno podeliti čovečanstvo vertikalno.

Kad običan svet izgubi ekonomsku vrednost, nejednakosti bi tamo mogle munjevitom brzinom da se popnu u nebo.

Inteligencija je sposobnost rešavanja problema. Svest je sposobnost da se oseća bol, radost, ljubav, gnev. Skloni smo da mešamo ovo dvoje zato što kod ljudi i drugih sisara inteligencija i svest idu ruku podruku. Sisari do većine rešenja stižu preko osećanja. Kompjuteri probleme rešavaju mnogo drugačije.

Umesto kolektivne diskriminacije, u XXI veku suočićemo se možda sa sve većim problemom pojedinačne diskriminacije

Demokratija u svom sadašnjem obliku ne može da preživi stapanje bio i infotehnologije. Ili će uspeti da smisli sebi neki radikalno novi oblik ili će čovečanstvo živeti pod „digitalnim diktaturama“.