21 lekcija za 21. vek

Nažalost, istorija ne daje popust nikome.

Sedam milijardi ljudi ima, naravno, sedam milijardi ciljeva, a kao što je već napomenuto, mogućnost da razmišljamo o široj slici relativno je redak luksuz

Često se kaže da ljudi uspostavljaju vezu s umetničkim delima zato što se pronalaze u njima

Nasuprot tome, mi danas pojma nemamo kako će ni Kina ni ostatak sveta izgledati 2050. godine. Ne znamo šta će ljudi raditi da bi se izdržavali, ne znamo kako će funkcionisati vojska ni birokratski aparat, ne znamo kakvi će biti odnosi među polovima. Neki ljudi će verovatno živeti mnogo duže nego danas, a i samo ljudsko telo će možda doživeti neupamćenu revoluciju zahvaljujući bioinženjeringu i interfejsima koji će neposredno povezivati mozak s kompjuterom. Veliki deo onoga što deca uče danas verovatno će biti nepotrebno 2050.

Ljudi će imati najbolju zdravstvenu zaštitu u čitavoj svojoj istoriji, ali će najverovatnije upravo zbog ovoga biti sve vreme bolesni. U telu je uvek negde nešto poremećeno.

Jer upravo se nalazimo na stecištu dveju ogromnih revolucija. S jedne strane, biolozi dešifruju tajne ljudskog tela, posebno mozga i ljudskih osećanja. U isto vreme informatičari nam pružaju dosad neviđenu moć obrade podataka. Kad se biotehnološka revolucija spoji s infotehnološkom, iz tog spoja nastaće algoritmi Velike datoteke, koji će moći da prate i razumevaju moja osećanja mnogo bolje od mene samog, a vlast će verovatno preći od ljudi kompjuterima. Moja iluzija o slobodnoj volji verovatno će biti razvejana kako se budem svakodnevno susretao s institucijama, korporacijama i vladinim agencijama koje su u stanju da razumeju moje ranije nedostupno unutrašnje carstvo i da manipulišu njime.

Obično ne shvatamo da su osećanja brza izračunavanja zato što se taj brzi proces izračunavanja odigrava duboko ispod našeg praga svesti. Pošto ne osećamo kako milioni neurona u našem mozgu računaju verovatnoće za opstanak i razmnožavanje, pogrešno verujemo da su naš strah od zmija, izbor seksualnih partnera ili stav o Evropskoj uniji posledica nekakve tajanstvene „slobodne volje“.

Otuda osećanja nisu suprotnost racionalnosti – nego otelotvorenje evolucijske racionalnosti.

Moralna osećanja kao što su skandalizovanost, griža savesti ili praštanje potiču iz neuronskih mehanizama koji su se razvili da omoguće saradnju unutar grupe.

Osećanja nisu zasnovana na intuiciji, inspiraciji ni slobodi – nego na izračunavanju.