21 lekcija za 21. vek

Nažalost, istorija ne daje popust nikome.

Sedam milijardi ljudi ima, naravno, sedam milijardi ciljeva, a kao što je već napomenuto, mogućnost da razmišljamo o široj slici relativno je redak luksuz

Često se kaže da ljudi uspostavljaju vezu s umetničkim delima zato što se pronalaze u njima

Nasuprot tome, mi danas pojma nemamo kako će ni Kina ni ostatak sveta izgledati 2050. godine. Ne znamo šta će ljudi raditi da bi se izdržavali, ne znamo kako će funkcionisati vojska ni birokratski aparat, ne znamo kakvi će biti odnosi među polovima. Neki ljudi će verovatno živeti mnogo duže nego danas, a i samo ljudsko telo će možda doživeti neupamćenu revoluciju zahvaljujući bioinženjeringu i interfejsima koji će neposredno povezivati mozak s kompjuterom. Veliki deo onoga što deca uče danas verovatno će biti nepotrebno 2050.

Kao što ćemo videti na sledećim stranicama, tradicionalne religije uglavnom nemaju nikakvog značaja za tehničke i političke probleme, ali su, naprotiv, krajnje važne za pitanja identiteta – samo što su u većini slučajeva krupan deo problema, a ne njegovog mogućeg rešenja.

Svaki od ova tri problema pojedinačno – atomski rat, ekološki krah i tehnološki prevrat – dovoljna je pretnja budućnosti čovečanstva, ali kad se saberu, rezultat je dosad neviđena egzistencijalna kriza, utoliko pre što će se verovatno sva tri problema uzajamno dopunjavati i potkrepljivati.

Kao drevna plemena koja su živela uz Nil, tako sve današnje nacije žive uz jednu globalnu reku informacija, naučnih otkrića i tehnoloških izuma, na kojoj je zasnovan sav naš napredak, ali koja je takođe pretnja samoj našoj egzistenciji. Da bi regulisale tu globalnu reku, sve nacije moraju da se ujedine oko jednog zajedničkog cilja.

godine 2016. je manje ljudi zadesila smrt od oružja nego od gojaznosti, saobraćajnih nesreća i samoubistava.

Sukobi i nedoumice određuju identitet više nego sloga i sporazumi.

Zato kad budete gledali Olimpijske igre u Tokiju 2020. imajte na umu da ovo prividno nadmetanje između naroda, u stvari, prikazuje jedan zapanjujući svetski sporazum. Uz sav nacionalni ponos koji ljudi osećaju kad njihov tim osvoji zlatnu medalju i njihova zastava se podigne na jarbolu, mnogo veći razlog za ponos leži u činjenici da je čovečanstvo sposobno da organizuje jedan takav događaj.