Sofijin izbor

dodao je, govoreći kao ćelijski biolog – da je na nivou ljudskog ponašanja pojava nacista analogna ogromnoj i suštinski važnoj koloniji ćelija koja je moralno podivljala, te predstavlja istu vrstu opasnosti po telo čovečanstva kao i virulentno maligni tumor u pojedinačnom ljudskom telu?

Krivica. Mrska krivica. Krivica, koja nagriza kao rasol. Poput tifusne groznice, čovek doveka može u sebi da čuva otrove krivice.

Nacisti su, kao što Rubenstajn ističe, bili prvi robovlasnici koji su u potpunosti ukinuli sva ljudska osećanja u vezi sa suštinom samog života; bili su prvi kojima je „pošlo za rukom da ljudska bića pretvore u oruđa u celosti podložna njihovoj volji čak i kad im se kaže da legnu u sopstveni grob i budu ustreljena“.

Centar za istrebljivanje može da proizvodi samo leševe; društvo potpune dominacije stvara svet živih mrtvaca…“

Bože, pomislih, čega su Amerikanci, na kraju krajeva, pošteđeni u naše vreme. Oh, obavili smo mi svoj hrabri i potrebni deo kao ratnici, ali kako je neznatan broj naših očeva i sinova u poređenju sa stravičnim mučeništvom onih nebrojenih Evropljana.

takva je bila njegova srdačnost, njegov duh, i tako je nenametljivo pokazivao svoje znanje da me nijednom u njegovom prisustvu nije obuzela ona mučna ozlojeđenost koja čoveka neretko spopadne kad sluša nekog blagoglagoljivca velikog znanja, koji je često samo učeni kreten.

Mogao bih dodati i to da sam uvek imao utisak da upravo Nejtan – možda ponovo zbog svog „staža“, ili možda zbog čiste električne sile svog prisustva – određuje ton našeg razgovora, iako su ga urođena taktičnost i osećaj za meru sprečavali da bezobzirno prigrabi čitavu pozornicu.

Moći izazvati takav smeh – to je božji dar, blagoslov.

ako me je posredstvom onih frigidnih malih rospija u Virdžiniji prvenstveno izdao Isus, isto tako surovo, preko Lesli, nasamario me je ogavni doktor Frojd. Dva pametna Jevrejina, verujt

Štos koji se koristio… bio je vrlo jednostavan i verovatno veoma delotvoran; sastojao se u okretanju tih nagona, na izvestan način, u njihovom upravljanju prema sebi. Tako će, umesto da kažu: Kakve sam grozote radio ljudima!, ubice moći da kažu: Kakve sam grozote morao da gledam u izvršavanju svojih dužnosti, kako mi je težak zadatak bio na plećima!“]