Sofijin izbor

Štos koji se koristio… bio je vrlo jednostavan i verovatno veoma delotvoran; sastojao se u okretanju tih nagona, na izvestan način, u njihovom upravljanju prema sebi. Tako će, umesto da kažu: Kakve sam grozote radio ljudima!, ubice moći da kažu: Kakve sam grozote morao da gledam u izvršavanju svojih dužnosti, kako mi je težak zadatak bio na plećima!“]

anatomija Hesove psihe na raspolaganju je za istraživanje svima onima koji možda žude za znanjem o pravoj prirodi zla. Zacelo bi trebalo da je čitaju širom sveta profesori filozofije, sveštena lica, rabini, šamani, svi istoričari, pisci, političari i diplomate, liberacionisti svih polova i veroispovesti, advokati, sudije, penolozi,95 stendap komičari, filmski režiseri, novinari, ukratko, svako koga izdaleka zanima da utiče na svest svog bližnjeg – a to bi obuhvatalo i našu sopstvenu voljenu decu, te američke vođe u povoju na stupnju osmog razreda, od kojih bi trebalo tražiti da to proučavaju zajedno s Lovcem u raži, Hobitom i Ustavom. Jer u tim ispovestima otkriće se kako zapravo ne poznajemo istinsko zlo; zlo prikazano u većini romana, komada i filmova prosečna je, ako ne i lažna, bezvredna smesa, obično sačinjena od nasilja, mašte, neurotičnog straha i melodrame.

Rudolf Hes, u mesecima koji su prethodili njegovom suđenju i pogubljenju, sastavljao dokument koji u svom relativno kratkom opsegu govori više od bilo kog drugog dela o umu ponesenom zanosom totalitarizma.

„Ne podnosim takvu vrstu“ – i tu se, kako sam mislio, poslužila predivnim draguljem od izraza – „nezaslužene nesrećnosti!“

odigravao sam tu svečanu malu kulturnu komediju previše puta da ne bih znao kako je to uvod, pripremno ispipavanje uzajamnih senzibiliteta u kojem je suština onoga što neko govori manje važna od navodnog autoriteta s kojim su reči izgovorene.

kada si imao detinju veru u lepotu za koju si smatrao da ti je suđeno da je doneseš na svet.

U mojoj spisateljskoj karijeri oduvek su me privlačile morbidne teme – samoubistvo, silovanje, umorstvo, vojnički život, brak, ropstvo.

Kao i drugima, nelagodno mi je da prisustvujem javnom iskazivanju privrženosti – ili neprijateljstva, kad smo već kod toga – posebno kad sam jedini posmatrač.

ne govorim to kako bih naš odnos odredio kao platonski, jer po mom razumevanju te reči prisutan je izvestan umni činilac, a Marija nije bila nimalo bistra.

Onda se okrenuo prema meni i rekao: „Sine, piši kao da ti život od toga zavisi.“ I, krivudajući hodnikom, zauvek je nestao iz mog života.