Vukla sam se ka izlazu zapitana kakav će biti prvi miris ostrva… To je taj čarobni trenutak na putovanjima kada izađete ispred aerodromske zgrade sa koferom u ruci i prvi put, punim plućima, udahnete jedan novi svet… Taj miris grada, zemlje, ostrva u sebi krije formulu sveta u koji ste došli… Kakav je taj prvi udah tako će vam tu i biti… Nikada ne žurite u autobus ili kola. Stanite, kao da ne idete nikud, zagledajte se u panoramu i udahnite punim plućima… To je tajna koju vam Gea poklanja… To malo vazduha što je ušlo u vas tajna je inicijacija koje jeste ili niste svesni… Oni putnici koji znaju šta udišu znaju i kuda idu i gde su došli. Oni koji prvi udisaj i ne primete, biće izgubljeni u zemlji u koju su došli i ona im neće nikada otkriti svoje tajne i lepote… Kada bi znali koliko toga zavisi od tog prvog udisaja, putnici bi bili oprezni i predani… A ovako jurcaju kao muve, tražeći autobus i ne primećujući šta im to vazduh nosi i govori…