Da predupredimo nesporazume: prihvatiti sebe ne znači da moram da smatram da je sve kod mene dobro. Prihvatanje sebe znači da kažem da onome što jeste. Prihvatanje sebe je i suprotnost mržnji prema sebi i samozavaravanju. Prihvatanje sebe znači da svoja osećanja, pozitivna kao i negativna, prihvatam kao nešto što pripada meni. Dakle, da smem da ih osećam. Prihvatanje sebe znači da priznajem svoje jake strane, ali i svoja ograničenja. Jer tek ako ih priznam mogu i da ih prihvatim i da na njima dalje radim, ako to želim. Na kraju krajeva, prihvatanje sebe ne znači pasivnost i zastoj.