ne možete zamisliti kakva tuga i srdžba obuzimaju vašu dušu kada veliku ideju, koju odavno poštujete kao svetinju, dohvate nevešti ljudi i izvuku je na ulicu pred glupake kakvi su i sami, i najedanput je nađete na tržištu stareži, u prljavštini, naopako nameštenu, bez proporcija, bez harmonije – kao igračku kod nerazumne dece – i ne možete je više poznati! Ne! U naše doba tako nije bilo niti smo mi tome težili. Ne, ne, nikako tome. Ja ne shvatam više ništa... Naše će vreme opet nastupiti i opet će usmeriti na siguran put sve ono što se sada tetura. Šta li bi se, inače, dogodilo?“