Černobiljska molitva

A pritom, uspomene su tanana stvar, efemerna, nisu to precizna znanja, već čovekova dosetka o samom sebi. To još uvek nije znanje, samo osećanje.

Kada govorimo o prošlosti, ili o budućnosti, mi u te reči unosimo predstavu o vremenu, ali Černobilj je, pre svega, katastrofa vremena.

Čovek je izmislio tehniku za koju još uvek nije spreman. Nije joj dorastao.

„Nemoj da rušiš mravinjak, to je dobra forma tuđeg života“

Nismo znali da smrt može da bude tako lepa

Sećanje nam je govorilo… Uvek smo živeli u užasu, mi umemo da živimo samo u užasu, to je naše okruženje.

U tome nam nema ravnih…“

Sećanje nam je govorilo… Uvek smo živeli u užasu, mi umemo da živimo samo u užasu, to je naše okruženje

Dobro, sve će to biti izloženo u muzeju, pod staklom… Ljudi će gledati… Ali krik, njen krik, niko osim mene nije čuo, samo ću ga ja, kad budem raspoređivao te predmete, pamtiti

Moja dijagnoza… Želite li? Mešavina zatvora i dečjeg vrtića – eto šta je socijalizam. Sovjetski socijalizam

Vratili smo se kućama. Skinuo sam sa sebe svu odeću u kojoj sam tamo bio i bacio u odvod za smeće. A kapu sam poklonio malom sinu. Mnogo me je molio. Nosio je, nije je skidao. Za dve godine su mu postavili dijagnozu: tumor na mozgu…