Moja mama je divna, ali teško izlazi na kraj sa stvarima. Običnim stvarima. Kao kada treba da uhvati pravi autobus da bi otišla kod lekara ili da se upozna s novim ljudima. Tata je vrlo predusretljiv. Ne pravi frku zbog njenih „malih panika“, kako ih zovu. Samo joj kaže da sedne pa je gladi po ruci i tiho joj govori dok joj ne bude bolje. Stvarno se vole – oduvek su se voleli. Vole i mene, ali mami je potrebna sva tatina pažnja.