Sudbine plesu tango

Понекад радозналост не убије мачку. Само је тешко рани.

Вештина завођења ни изблиза не зависи од изгледа, колико зависи од шапутања. Важно је да знаш да шапућеш и да знаш шта шапућеш. Шапутати можеш свуда, али шапутати не смеш свашта. Шапући увек оно што ухо које сакупља твој топли дах жели да чује. И ништа сем тога.

Ако већ бежиш, никада немој да помислиш да си довољно далеко и да би требало да станеш. Но човек живи и тамо где му се чини да живота нема.

Од хиљаду могућих реалности човек се увек некако окрене оној која је најгора.

Рукописи и блогови не горе, драги младићу. А људи читају и говоре. И памте.

али то није имало везе са тим, већ је дошло као последица његове одсутности, незаинтересованости, повремене равнодушности. У човеку се реакције не сакупљају, не збрајају се у безобличну гомилу, већ се множе и надрастају оно што разум може да задржи.

Што више људи знаш, већом муком располажеш.

На почетку све је деловало сјајно. Почеци и иначе томе служе – да што боље припреме разочарање које ће се разлити на крају, једноставна пропорција са мало непознатих које се брзо саме открију.