Ne smeš tek tako da potcenjuješ svoja osećanja, Hari. Pokušavaš da zanemariš to što i ti, kao i svi drugi, imaš neku predstavu o tome šta je ispravno, a šta pogrešno. Tvoj intelekt možda ne raspolaže svim argumentima u prilog tim predstavama, ali one su svejedno ukotvljene negde duboko u tebi. Ispravno i pogrešno. Možda su te tome naučili roditelji u detinjstvu, možda pouke iz bajki koje ti je baka čitala, možda si u školi video nepravdu i dobro razmislio o njoj. To je zbir svih napola zaboravljenih stvari.“ Altman se nagnuo k njemu. „’Duboko ukotvljene’. To je zapravo sasvim prikladan izraz. Jer podrazumeva da možda ne vidiš sidro u dubini, ali svejedno ne možeš da otplutaš, gde god da si – tu i pripadaš. Probaj da to prihvatiš. Prihvati sidro.“