Demon Koperhed

Nijedan očajnik koga je Čartrejn ikada poznavao nikada nije otišao i upucao srnetinu ako je gladan. Upucao je kasira u prodavnici pića.

Usled onoga što se te jeseni dogodilo jedanaestog septembra posteri su sada bili priheftani jedan na drugi, kao i regruteri. Hajde da idemo da prašimo teroristima turove, govorili su svi oni, i mnogi su se odazvali na poziv. Zašto da ne. Primamljeni obećanjem makar jednog plaćenog posla, između srednje škole i smrti. Jer sam napad nije izgledao kao da se zaista dogodio. Nama su neboderi samo televizija, tako da nam je, dok smo gledali ona dva kako padaju, iznova i iznova, to ličilo na iste one filmske efekte koje smo uvek viđali. Znali smo da su ljudi poginuli. Imali smo svoj skup, spuštenu zastavu, tugu i sve ostalo. Imao sam noćne more da onako padam s visine. Znam da su u pitanju bile prave zgrade. I ima ih i dalje još mnogo što stoje u onim gradovima, te pretpostavljam da je to razlog za brigu. Kada bi ovde nadletali neki teroristi, pogledali bi razvaljene rudarske kratere i planine dignute u vazduh i kazali: „Produži. Ovo mesto je već uništeno.“ Bilo mi je teško da shvatim kako je jedanaesti septembar moja borba. Što se ticalo činjenja dobra bližnjemu svome, bolja mogućnost bila mi je fudbal.

On je naš vođa brigade i određuje pravila za naše sopstveno dobro.

Kazao je da on tu čuva dragocenosti kako bi bile na sigurnom

Bio sam uneo malo blata i ostavio ga na kuhinjskom podu, i Stouner je gubio strpljenje. To je blato, u redu? Ja sam dete, i živimo na mestu koje je od blata.

Porota je presudila da ga je Maraja unakazila i upropastila mu život kako bi oterala druge žene, i zadržala tu nagradu samo za sebe

Ne pada joj na pamet da će je on tužiti. Mlada je, razume se, odgajena u blizini dobrih ljudi koji nisu savršeni, ali uvek umeju da priznaju grešku.

Maraja će krišom uzeti jednu oštricu iz Romeovog kamioneta, jedan skalpel, i zalepiće je za telo izolir trakom negde gde može da je dohvati kada se sledeći put bude obrela s rukama na leđima, i kada joj bude zatrebalo sečivo

Zatim stigne beba, a Maraja nema više onakav utisak da je dobila na lutriji, mrtva je umorna, zvoca svom čoveku da u najmanju ruku ostane kod kuće i pomaže joj, da prestane da juri za suknjama. Zbog takve drskosti ona postaje primalac mnogo čega drugog osim zlatnog đoke i ubistvenog osmeha. Jedne noći posle ljute svađe, ona zapreti da će pozvati svoju sestru Džun da dođe i pomogne joj da spakuje bebu i ode odande. On iščupa telefon iz zida, patosira je i veže joj ruke na leđima telefonskim kablom. Izvuče je iz kuće dok ova vrišti, lepo je veže za ogradu na tremu.

Sunce je lakiralo svojim sjajem kuće i poštanske sandučiće.