Demon Koperhed

Nijedan očajnik koga je Čartrejn ikada poznavao nikada nije otišao i upucao srnetinu ako je gladan. Upucao je kasira u prodavnici pića.

Usled onoga što se te jeseni dogodilo jedanaestog septembra posteri su sada bili priheftani jedan na drugi, kao i regruteri. Hajde da idemo da prašimo teroristima turove, govorili su svi oni, i mnogi su se odazvali na poziv. Zašto da ne. Primamljeni obećanjem makar jednog plaćenog posla, između srednje škole i smrti. Jer sam napad nije izgledao kao da se zaista dogodio. Nama su neboderi samo televizija, tako da nam je, dok smo gledali ona dva kako padaju, iznova i iznova, to ličilo na iste one filmske efekte koje smo uvek viđali. Znali smo da su ljudi poginuli. Imali smo svoj skup, spuštenu zastavu, tugu i sve ostalo. Imao sam noćne more da onako padam s visine. Znam da su u pitanju bile prave zgrade. I ima ih i dalje još mnogo što stoje u onim gradovima, te pretpostavljam da je to razlog za brigu. Kada bi ovde nadletali neki teroristi, pogledali bi razvaljene rudarske kratere i planine dignute u vazduh i kazali: „Produži. Ovo mesto je već uništeno.“ Bilo mi je teško da shvatim kako je jedanaesti septembar moja borba. Što se ticalo činjenja dobra bližnjemu svome, bolja mogućnost bila mi je fudbal.

Rekao sam joj da me niko nikada nije to pitao, to šta bih voleo da budem kad god porastem, tako da ne znam. Ponajviše još živ.

nedostaje da budem normalno dete.

Pazite, ona sama nikada nije imala nijednu lepu reč za svoje odgajanje u hraniteljskim porodicama, a sada misli da je to sam med i mleko?

Tako da su se udomljavanjem bavile kompanije, a mi smo, kao što bi Stouner rekao, bili proizvod.

Tomiju i meni bila je zajednička ljubav prema crtanju

On je naš vođa brigade i određuje pravila za naše sopstveno dobro.

Kazao je da on tu čuva dragocenosti kako bi bile na sigurnom

Bio sam uneo malo blata i ostavio ga na kuhinjskom podu, i Stouner je gubio strpljenje. To je blato, u redu? Ja sam dete, i živimo na mestu koje je od blata.