Legenda o samoubistvu

vreme stoji posle nečije smrti, nemaš osećaj da protiče

sam u nekom trenutku – nemam pojma kada, jer vreme stoji posle nečije smrti, nemaš osećaj da protiče

Pošto nismo poleteli ni u kakve visine, nismo imali gde da padnemo.

Znao sam kuda ide, kao što smo svi znali, ali nisam znao zbog čega. I nisam želeo da znam.

Otkrio sam da su uspomene beskrajno bogatije od njihovog izvora; putovanje natrag može samo otuđiti čoveka čak i od same uspomene. A pošto je sećanje često jedino na čemu su izgrađeni život ili ličnost, povratak kući vam može oduzeti upravo to

Svi oni glupi prizori usamljenosti, kao poruga

Uvek sam zabavljao ljude kad nisam znao šta bih drugo

Otkrio sam da su uspomene beskrajno bogatije od njihovog izvora

Samo apsurd čini žalost podnošljivom

kao da Džim nikako nije mogao biti Džim jer je ta pomisao bila previše sitna